* Sterotipi i diskriminacija
Zapitajte se da li bi NATO-ovo bombardovanje i okupacija koja mu je sledila uopste bilo moguce u bilo kojoj drugoj zemlji danasnje Evrope. Postoji li ijedna druga zemlja sem Jugoslavije i ijedna nacija osim Srba koja bi bila dovoljno prezrena? U zizi interesovanja medija bile su patnje i stradanja albanskih izbeglica, ali da li su i koliko mediji pokrili patnje srpskih, goranskih, crnogorskih, turskih i romskih izbeglica s Kosova? Izbeglicki logori u Makedoniji i Albaniji su se prosto preselili u nase dnevne sobe - no da li se isto dogodilo i sa patnjama ljudi koji su ziveli pod bombama ili su od njih bezali sirom bombama ratvaljene Jugoslavije?

O nedavnom nasilju albanskih ekstremista protiv Srba izvestava se s "razumevanjem", ono se predstavlja kao (opravdana) osveta za sve sto su srpska policija, vojska i paravojne jedinice uradile. Medjutim, nijednom mediju koji ovu pricu prica na ovakav nacin nije ni kraj pameti bilo da eventualno "objasni" kako bi i srpsko etnicko ciscenje koje je nastupilo posle pocetka NATO-ovog bombardovanja moglo biti jednako toliko "opravdano" i kako bi i njega mogli da shvatimo kao izraz NJIHOVE ljutnje zbog onoga sto su ONI shvatili kao razaranje citave NJIHOVE zemlje naruceno ili izazvano - a kao sto i jeste bilo - od strane svih, od umerenih do ekstremnih, kosovskih Albanaca.

Svi mi znamo kako bi humanitarnu pomoc trebalo deliti iskljucivo prema potrebama. No, ljudi koji zive u Jugoslaviji nece dobiti nikakvu humanitarnu pomoc sve dok na njihovom celu bude Slobodan Milosevic. Dodje coveku da se zapita dali su to bas svi predstavnici medjunarodnih humanitarnih organizacija odlucili da odu na kolektivni godisnji odmor? Jos od pocetka devedesetih svet se o ljudskim i manjinskim pravima Srba nikada nije brinuo onoliko koliko se brinuo o pravima na pr. Hrvata, Bosnjaka ili Albanaca.

U drustvenim naukama, uvodjenje sterotipa definise se kao "jednostran, preuvelican i obicno pun predrasuda pogled na neku grupu, pleme ili klasu ljudi a koji je najcesce povezan s rasizmom ili seksizmom". Stereotipi su cesto vrlo zilavi i tesko ih je promeniti ili ispraviti cak i cvrstim dokazima o suprotnom zato sto se pomocu njih stvaraju i jacaju osecanja drustvene pripadnosti i solidarnosti. I zaista, nije ni najmanje verovatno da ni SAD i NATO nisu bas ni malo poradili na stvaranju takvih stereotipa kojima bi poduprli i uverljivost Saveza i solidarnost unutar njega.

* Autoritarnom politikom podriva se medjunarodna demokratija
NATO sada ima skoro potpuni monopol na kontrolu i upravljanje sukobima. UN, EU, pojedinacne vlade zemalja regiona, OEBS, nevladine organizacije - sve su napustile ovaj region kad je NATO odlucio da ce on tu da nastupi. Ni jedna vlada bilo koje NATO drzave nije objavila ovaj rat, nijedan se parlament tih drzava nije glasanjem izjasnio ZA ucesce njegove zemlje u ovoj kampanji. (Nasuprot njima, "diktatorski" parlament u Beogradu jeste raspravljao i o planu iz Rambujea i o planu G8.) Ni jedna od zapadnih demokratija se nije usudila da ospori skoro potpunu americku vojnu i politicku dominaciju u celoj ovoj operaciji a ni dominaciju "Kvinte" - pet najvecih NATO lidera. Predsednik Klinton je prekrsio Zakon o ratnim ovlascenjima; nijednu jedinu zemlju koja nije clanica NATO-a nisu nista pitali kada su Kosovo komadali na "mirovne" zone; oni koji su donosili odluke u NATO-u prekrsili su nebrojene nacionalne i medjunarodne zakone i ljudska prava a cinjenica da ce za sve to proci potpuno nekaznjeni sad je za njih postala sasvim novo pravilo. Zbog cega je sve ovo vazno? Jednostavno zato sto je svaka od ovih cinjenica nastala kao proizvod nekog i necijeg izbora i kao necija moralna odluka.

Sa stanovista svetske demokratije, to sto su se Ujedinjene Nacije kao organizacija nasle gurnute u zapecak i pozvane jedino da "podrze" NATO-ovu akciju a ne da posluze kao telo koje izrazava volju medjunarodne zajednice - citave medjunarodne zajednice - ogromni je korak unazad. O vaznim medjunarodnim odlukama sve se vise raspravlja i one se sve vise donose u sve manje transparentnim forumima kao sto su G7, ili Kontakt grupa, Davos ili - ko bi ga znao, i Bildberg - a izlazi iz kriznih situacija se sve vise i cesce traze pomocu mobilnih telefona. Ako bas hocete, grupa G7 je u sustini napisala Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

Izraz "medjunarodna zajednica" je bio koriscen iskljucivo kao deo propagande. Tim su imenom nazivali svega nekih desetak sefova drzava i njihovih ministara spoljnih poslova - ne cak ni svih 19 zemalja clanica NATO-a. Da medjunarodna zajednica stvarno JESTE bila cinilac u ovoj drami, kako onda objasniti cinjenicu da Ujedinjene Nacije - s deset puta vise drzava clanica od NATO-a - nisu bile onaj forum na kojem se vodila glavna debata, kako to one nisu bile glavni cinilac, centralni pregovarac, zasto onda sadasnju misiju nisu uspostavile i vodile Ujedinjene Nacije?

Retorikom je samo zacementirano srozavanje sveta u pravcu autorotarizma: Naprasno im vise nije trebao Milosevic pa su ga prozvali diktatorom, serijskim etnickim cistacem itd. a sad eto, postoji i predlog da se Jugoslavija "unapredi" u status teroristicke drzave. Jedna za drugom koriscene su fraze kao: "Amerika vec odavno tvrdi..." ili "Mi smo vec nebrojeno puta dokazali da..." sto je sve znacilo da svi ostali moraju da ih slusaju i da se s njima sloze. "Milosevic zna sta treba da uradi ako zeli da bombardovanje prestane." "Ovih pet uslova mora biti ispunjeno pre nego sto bi uopste razmotrili mogucnost da bombardovanje prestane." Niz zestokih pravila igre uspostavljen je samo zato da bi protivnika ponizio.

* Nedostaje transparetnost - zasto niko nije objavio tekst ugovora iz Rambujea
Na ovaj nacin NATO je sebe jos u najranijoj fazi definisao kao organizaciju koja jednostavno ne pregovara. Rambuje - jedna jeftina medijsko-diplomatska manipulacija - bio je obican diktat (u sta su se mogli uveriti svi koji su nasli za shodno da taj tekst barem procitaju). Tekstovi ugovora iz Rambujea - original, prosirena verzija i tekst jugoslovenske vlade - bez ikakve sumnje su jedini vazni istorijski dokumenti koji govore o tome zasto je NATO stupio u rat, sta uopste trazi na Balkanu i sta se u buducnosti moze ocekivati da bi se tamo jos moglo dogoditi. No, sta mislite, da li je ijedna vlada bilo koje NATO drzave prevela i objavila ove tekstove, recimo uz neko uvodno slovo kojima bi svojim gradjanima mogla da objasni kako su to vodjeni i kako su tekli ti "pregovori"? Zar ne mislite da bi bilo logicno i da su te vlade dale svojim ljudima na uvid tekst tako vaznog ugovora znajuci kako njihova razna ministarstva objavljuju brojne tekstove mnogih manje vaznih ugovora i sporazuma a kao sastavni deo svojih informativnih aktivnosti? Zbog cega onda tim gradjanima nije pruzena prilika da sami donesu sud o ovim pitanjima: Sta taj tekst sadrzi u sebi? Da li je to uopste bio mirovni sporazum? Da li je vodjena fer igra? Da li je bilo u redu i posteno otpoceti s bombardovanjem Beograda zato sto je rekao ne?

* Prekrseni su i postulati samog NATO-a
Ono sto je nesporno zapocelo kao bombardovanje "zato sto nece da potpisu Sporazum iz Rambujea" ubrzo se pretvorilo u "bombardujemo zato sto je G. Milosevic vec imao u planu etnicko ciscenje". Pri tom je zgodno zaboravljeno da se uopste spomene nesporna cinjenica kako je vec 13 meseci ovom pokrajinom besneo gradjanski rat, rat koji je izbio tek posto je OVK isplivala na povrsinu.

Potpuno ocigledno, skoro sve masovne grobnice koje se sad otkrivaju u pokrajini Kosovo proizvod su zverstava pocinjenih posle 24. marta kad je NATO otpoceo bombardovanje. Upravo zato i nije moguce dokazati kako je NATO svojom akcijom uspeo da spreci vec zapocetu akciju masovnog proterivanja i genocid nego jedino to da je napravio potpuno suprotan efekat od toga tj. potpuno suprotan ucinak od onoga u sto nas danas zapadni lideri tako zarko zele da ubede ne bi li pred nama opravdali svoju balkansku bombasku brljotinu.

Suprotno onom sto NATO govori citavom svetu, malo je onih koji jos veruju da bombardovanje Jugoslavije nije predstavljalo krsenje povelje NATO-a i akt agresije. (Mnogi pokusavaju da sve ovo opravdaju monstruoznom politikom beogradskog rezima.) Malo je onih koji misle kako je Evropa danas stabilnija od one pre 24. marta. Malo je onih koji misle kako je bilo u redu pobiti tako veliki broj nevinih civila i kako NATO nije vodio rat. Cvrsti dokazi nam vec danas govore kako su nas NATO-ovi predioci lazi zestoko izvarali servirajuci nam bajke o fantasticnim vojnim uspesima. Smesno je, ali nazalost i tacno da jos postoje oni koji i dalje veruju kako NATO nije izazvao humanitarnu katastrofu nego je pomogao da se ta katastrofa zaustavi.

* Izazivanje mocnika treba da bude moralni imperativ svakom intelektualcu
Direktor TFF-a na kraju dodiruje jos jednu s ovim povezanu temu: "Uveren sam da ce mnogi kad budu procitali ove redove reci: "Pa to su pro-srpski argumenti!" uvereni kako su izgovorili nesto jako znacajno. No, to se svodi na uproscavanje kompleksnog problema na upravo onoliko popujuce koliko i nebitno (za razresenje sukoba) pitanje - Na cijoj ste vi strani? MORA BITI intelektualno moguce makar zamisliti da mogu da postoje razlicite dijagnoze, razlicite prognoze i razliciti pristupi u kontroli i upravljanju sukobima i mirovnim operacijama. Mogucnost da i one budu javno iskazane mora da postane sastavni deo liberalne demokratije cak i u slucajevima kad ih preovladjujuci mocnici ne budu smatrali politicki korektnim. A onda se mozete slobodno zapitati kako to da nikog od onih koji jos od 1990. oblikuju, promovisu i ozakonjuju ovakav nemusti pokusaj Zapada da upravlja i kontrolise sukobe na Balkanu jos uvek nisu optuzili da je "pro-hrvatski" ili "pro-muslimanski" ili "pro-albanski" nastrojen.

U svetu koji je ovoliko nasilan i u ovako nasilnom vremenu u kojem zivimo mislim da ne smemo nazivati "traganjem za mirom" ono koje je "politicki korektno traganje za mirom". Mozda je bas u ovom slucaju bilo posebno tesko istrajati i zadrzati analiticku objektivnost zato sto su NATO-ov projekt na svojim kopljima izneli brojni drzavnici i ministri koji su svojevremeno i sami bili socijalisti, mirovnjaci, anti-NATO aktivisti, liberali i socijalni demokrati - neki od njih jos uvek tvrde da su to i ostali - ukratko, pripadnici struja tradicionalno jako kriticnih prema militaristickoj politici.

Ono sto je vazan problem" zavrsava Oberg "i dalje ostaje potreba da naucimo da sukobe treba da prihvatamo kao kompleksne probleme koji u sebi zaokruzuju i sadrze elemente istorije, drustvene strukture, kulture i psihologije a te elemente od slucaja do slucaja sve treba primenjivati na drugaciji nacin. Moralni i intelektualni izazov nam svakako ostaje i to da naucimo kako da buduce sukobe resavamo sa sto je moguce manje nasilja."

© TFF 1999

• You are welcome to re-print, copy, archive, quote from or re-post this item, but please retain the source.

• TFF's website has all the relevant links to Iraq, the Balkans, including media there + peace research, and non-violence

• Teacher, activist, journalist?? You'll always find something interesting at TFF.

• Get your daily global news from the leading media on TFF's site, all in one place.

 

Home

New

PressInfo

TFF

Forums

Features

Publications

Kalejdoskop

Links