|
|
|
TFF Pres Info # 58 18. Mart 1999
"Odredbe Vojnog dela Kosovskog sporazuma stavljenog na sto u Parizu nemaju bas niceg zajednickog sa mirovnom misijom (ocuvanje mira - peace keeping). Kao ni civilni, tako ni vojni deo ovog sporazuma nece dovesti do mira medju Srbima i Albanacima. On ce samo dodatno antagonizirati medjunarodnu zajednicu i 10 miliona gradjana Jugoslavije. U njemu Jugosloveni nece naci nista dobrog za sebe i stoga se plasim da cemo svi uskoro biti svedoci neceg vrlo ruznog sto se sprema. Citava ova prica nema niceg zajednickog sa sprecavanjem nasilja, ustvari - odgovarajuci naziv za ovo bio bi: sprecavanje mira (peace-prevention). Vodeci mediji, komentatori, akademici i diplomate ujedinjeni su u osudama jugoslovenske delegacije na pregovorima u Parizu cime daju legitimnost buducem NATO bombardovanju i de-facto NATO-ovoj kontroli nad tom teritorijom. Ko bi se usudio da bude toliko nezahvalan, bandoglav i siledzija pa da odbije ponudjeni mu mir? Medjutim, nema nikoga da se zapita: sta to Kosovski sporazum, tzv. "mirovni" plan, u sustini sadrzi?" "Mislim kako ne mora biti da se sve to dogadja namerno" kaze Dr. Jan Oberg, vodja TFF-ovog tima za ublazavanje konflikata i bivsoj Jugoslaviji od 1991. "Pre ce biti da ni medjunarodni pregovaraci ni mediji prakticno i nemaju nikakvog profesionalnog znanja o razresavanju konflikata, pregovaranju i posredovanju u njima, a ni o mirovnoj politici uopste. Kada se predlozi neki privredni plan, ekonomisti mogu da diskutuju o njegovim dobrim i losim stranama. Kada se neki dokument predstavi kao "mirovni" plan, svi prihvataju zdravo za gotovo da on to zaista i jeste a da se i ne zapitaju: Sta on to sadrzi? Koje su njegove dobre strane a sta su mu slabosti? Zbog cega jedna strana kaze 'da' dok druga kaze 'ne'? Hoce li se njegovim sprovodjenjem pomoci stranama da zive u miru? Kako ce izgledati taj mir ako do njega uopste dodje? "Proucavao sam ranije verzije tog sporazuma i verziju od 23. Februara. U proteklom periodu taj dokument je doziveo veoma znacajne promene. Moja je hipoteza vrlo jednostavna: ovaj je dokument do te mere izmenjen da bi postao prihvatljiv za albansku delegaciju da ga jugoslovenska strana - u jednoj ranijoj fazi vec spremna da prihvati njegove politicke delove - sada smatra potpuno neprihvatljivim kako u njegovom politickom tako i u vojnom aspektu. Zasto se dogodila bas tolika promena? Zato sto bi za medjunarodnu zajednicu najgora varijanta bila da je jugoslovenska delegacija rekla 'da' a Albanci 'ne'. Jeste li kroz vase medije saznali da se u tom dokumentu nigde ne spominje OVK, Oslobodilacka Vojska Kosova (Albanaca)? Nju nazivaju "Druge snage" uzduz i popreko ovog Sporazuma. Neko bi mogao de se zapita: pa, na koji to nacin moze da se odredi odgovornost jedne od strana ako se ni njeno ime ni potpisnici uopste ne spominju u samom dokumentu Sporazuma. Jos gore, da li mozda moze da se dogodi da se OVK ili neka od njenih brojnih frakcija koja nije bila zastupljena u Parizu, jednostavno ne oseti obaveznom prema tom Sporazumu?" Jan Oberg je zbunjen: " Kao sto cete dalje i sami videti, jugoslovenskom predsedniku Milosevicu tekst daje vise nego dovoljno razloga da kaze 'ne hvala', a Jugoslaviji da se mobilizuje i oseti ugrozenom, ponizenom, izolovanom i neshvacenom. U Jugoslaviji ce svi cvrsto stati u monolitni blok oko predsednika Milosevica i njegove politike - a bas je to potpuno suprotno od ciljeva koje je proklamovala medjunarodna zajednica. No, kako bilo da bilo, sta ako se Milosevic predomisli i u zadnjem trenutku ipak kaze 'da'? Uprkos majstorstvu s kojim inace hoda po samom rubu provalije mislim da je to sada potpuno neverovatno. Ako bi medjutim ipak pristao, onda bi svom narodu mogao da se obrati i kaze kako je eto, to ipak bilo neophodno dao bi zemlju spasao od bombardovanja, drzeci pritom najvaznije odredbe Sporazuma pod kljucem ili bi ih kasnije za vecinu svojih gradjana reinterpretirao na sopstveni nacin a kroz lokalne medije. Jasno je da nijedna zemlja ne zeli da dobije strane gospodare niti da bilo sta potpisuje na nevidjeno", kaze direktor TFF-a. "Ako su vec internacionalci zaista zeleli da se i Jugoslavija saglasi, zasto se onda u Sporazumu ne spominje maksimalan broj vojnika NATO-a kojima bi bilo dozvoljeno da udje u suverenu drzavu Jugoslaviju? Odakle cifra od 25.000 do 30.000 vojnika sa kojom se kalkulise po medijima? Na osnovu cega se doslo bas do tog broja? To je mnogo vise nego sto je neophodno da se obezbedi sprovodjenje ovog Sporazuma AKO ga s iskrenim namerama potpisu obe strane. U istocnoj Slavoniji je 'robusna' UN-ova vojna snaga od 5.000 vojnika razoruzala 17.000 vojnika Srpskih regularnih trupa a i sve srpske i hrvatske paravojne jedinice. Dakle, 30.000 NATO vojnika + 10.000 u Makedoniji i oko 300 borbenih aviona rasporedjenih svud uokolo predstavljaju ili: a) paradu vojne sile pred 50-tu godisnjicu Saveza, b) borbene snage koje treba da okupiraju Kosovo ako Jugoslavija kaze 'ne', c) trupe koje ce ranije ili kasnije biti uvedene i na druga krizna zarista kakve bi mogle da postanu pokrajina Vojvodina ili Sandzak sto bi za posledicu imalo de-facto rastakanje sadasnje Jugoslavije". Evo nekoliko primera odredaba iz teksta Sporazuma od 23. Februara koje ja licno smatram izuzetno problematicnim: * Dokumentom Strane pozdravljaju NATO koji treba da obezbedi njihovo pridrzavanje Sporazuma kroz uspostavljanje vojne organizacije, KFOR-a, u cijem sastavu mogu biti kopnene, vazdusne i pomorske jedinice zemalja clanica NATO-a i drugih zemalja; nigde se ne spominje koliko iznosi maksimalni dozvoljen ukupni broj NATO vojnika niti iz kojih sve drzava; KFOR-om komanduje komandant, COMKFOR, koji je vojno i politicki podredjen jedino Skupstini Severno-atlanskog saveza. * Za UN nije predvidjena nikakva uloga. Savet Bezbednosti se jedino "poziva" da izglasa rezoluciju kojom podrzava Sporazum - cinjenica za koju se moze reci da predstavlja kapitalno ponizenje ovog klasicnog mirotvorca u cijoj torbi osim bogatog, dugog i raznovrsnog iskustva pociva i veoma uspesna misija u susednoj Makedoniji. * NATO ce obavljati kontrolu vazdusnog prostora nad Kosovom. * Sve letelice, radari, rakete zemlja-vazduh i protiv-avionska artiljerija moraju odmah da se premeste u uzu Srbiju; kako OVK nema svoje letilice ocigledno je da ova odredba ima za cilj da onemoguci Jugoslaviju da ugrozi NATO-ove snage. * Oko Kosova ce se uspostaviti Granicna zona sirine 5 km (ukljucivo i na delu prema ostatku Jugoslavije) koja ce biti obelezena na terenu. Pristup u tu zonu ce biti zabranjen svim trupama osim pogranicnih jedinica. * Za 180 dana sve "ofanzivne" snage Savezne Republike Jugoslavije moraju u potpunosti da se izvuku sa Kosova i premeste u druga mesta u Srbiji; broj vojnika u sastavu Granicnih jedinica ne sme prelaziti 1500 ljudi sa jos 1000 u pozadinskim i logistickim jedinicama koje smeju da se zadrzavaju samo na za to odredjenim lokacijama. COMKFOR moze da zahteva i daljnje smanjenje ovog broja. To prakticno znaci da Jugoslavija vise nece moci da sama odlucuje o nacinu odbrane Kosovskog dela svoje medjunarodne granice. Najvise do 2500 pripadnika Ministarstva unutrasnjih poslova sme da ostane na Kosovu ali i oni moraju da se razoruzaju i da svoje delovanje ogranice na civilne policijske poslove. * Potpunom ocigledno, Sporazum ne sadrzi ni jednu jedinu odredbu kojom bi se ogranicavale vojne aktivnosti u susednim drzavama, Makedoniji ili Albaniji odakle je OVK i do sad dejstvovala, gde ima logore za obuku i odakle se snabdevala i opremala. * Nigde u dokumentu OVK nije ni spomenuta. Nju se odredjuje izrazom "druge snage". Slobodno se zapitajte kako je moguce da se od nekoga ocekuje da odgovara za svoje postupke kad se u dokumentu nigde ne spominje ni njegov naziv ni imena njegovih potpisnika, ucesnika na pregovorima? * Dok se predvidja vrlo znacajna demilitarizacija jugoslovenskih snaga, od OVK ili "drugih snaga" jedino se ocekuje da se po stupanju Sporazuma na snagu "JAVNO OBAVEZU da ce se razoruzati PREMA USLOVIMA KOJE CE COMKFOR NAKNADNO DEFINISATI, da se odreknu nasilja, da garantuju bezbednost stranog osoblja i da postuju medjunarodne granice SRJ". (Naglasio autor). Drugim recima, prava obaveza albanske strane nastupa tek posto u Parizu stave svoj potpis na Sporazum a o tome sta ce se i na koji nacin razoruzati ostaje za kasnije da se vidi i to stvar ce se resiti iskljucivo izmedju njih i COMKFOR-a. * Tacno je da ce ih potpis obavezati da se raspuste, da se suzdrze od nasilnih aktivnosti i da se potpuno razoruzaju; 30 dana posto Sporazum stupi na snagu svo zabranjeno oruzje ce se prikupiti i skloniti u skladista a oni ce onda skinuti uniforme. Medjutim, velika je razlika izmedju dva postupka demilitarizacije koji su predvidjeni za jednu i za drugu stranu. Njom se Jugoslaviji ne ostavlja ni jedna od garancija koje bi bilo normalno da ocekuje od razoruzanja OVK - dok albanska strana moze da bude potpuno zadovoljna bezbednoscu koju im pruza nacin na koji SRJ treba da se demilitarizuje. * Dva puta se naglasava: "COMKFOR CE (Naglasio autor, i dalje.) odrediti postupak za razoruzavanje i nadzor Drugih snaga na Kosovu i za daljnju regulaciju njihovih aktivnosti..." Zbog cega ovaj dokument ne navodi precizne i konkretne postupke u tom smislu? * Dok ce se oruzje i ljudstvo SRJ ukloniti sa Kosova, nigde se ne navodi da ce se i oruzje oduzeto od OVK-Drugih snaga ukloniti iz regiona i barem jedan njegov deo odneti tamo odakle je i stigao. Naoruzanje OVK ce biti prikupljeno i registrovano u skladistima unutar teritorije Kosova. Uklanjanje iz podrucja predvidja se jedino za ono osoblje Drugih snaga 'koje nije lokalnog porekla'. * Glavna je osobina OVK da je to vojska sa strukturom satavljenom od naoruzanih civila; mnogi srpski civili takodje poseduju oruzje. Ovaj problem dokument uopste ne dotice, on se bavi samo formalno prisutnim vojnim snagama. Na taj nacin, usko ograniceno lokalno nasilje i terorizam - oba tako tipicna pojava za ovaj region - ostaju potpuno izvan domasaja ovog Sporazuma. Clan VIII 7. Glave Sporazuma bavi se Operacijama i Autoritetom KFOR-a - molimo obratite paznju na sledece - koji deluje sa stanovista strogog postovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ: * KFOR ce "delovati bez ometanja" i preduzimace "sve neophodne korake" da obezbedi pridrzavanje obeju Strana. Nista nije receno sta to odredjuje pojam NEOPHODNIH koraka i sile. O tome ce odlucivati iskljucivo NATO i njegovi komandanti. * SRJ ponovo niko nista ne pita u vezi ove strane vojske na njenoj teritoriji i ona mora da se slozi "da se daljim direktivama Severno-atlanskog Saveta mogu utvrditi i druge, dodatne duznosti i odgovornosti KFOR-a na implementaciji Sporazuma." To drugim recima znaci da ukoliko se "medjunarodna zajednica" saglasi da se prosire ovlascenja i vojna snaga NATO-a, ne postoji vise niko i nista sto moze u tome da ih spreci. * COMKFOR ce biti ovlascen da bez ikakvog uplitanja u njegove odluke ili saglasnosti bilo koje Strane ucini SVE (Naglasio autor) sto nadje za shodno i potrebno, ukljucujuci i upotrebu vojnih sredstava, radi zastite KFOR-a..." U skladu sa ovim on moze da naredi obustavu ili da prekine bilo koju aktivnost za koju sam proceni da predstavlja pretnju KFOR-u ili bilo kojoj od Strana. * Komandir NATO-a, dalje, jedini ima iskljucivo ovlascenje da vrsi kontrolu vazdusnog prostora nad Kosovom i dela prostora od granice Kosova ka unutrasnjosti SRJ u sirini od 25 km. * Sa obema Stranama uspostavlja se zajednicka Vojna komisija sa ciljem da "resava sve otvorene prigovore, pitanja i probleme vojne prirode koji treba da resi COMKFOR" - tj. ona koja zahtevaju drukcije-od-uobicajenih postupke odlucivanja. * Nemojte imati ni trunku sumnje, kad dodje do spora oko tumacenja Sporazuma "komandant KFOR-a ima najvisi autoritet u podrucju" - isto kao i Sef implementacione misije po pitanjima civilne prirode. * Kada se u dokumentu pomene "NATO" to moze da znaci bilo koja i bilo kakva vojna snaga "bez obzira da li pripada drzavi clanici NATO-a i bez obzira da li jeste ili nije pod NATO-ovom ili nacionalnom komandom i kontrolom." Za zemlju domacina ovo je sve samo ne idealna kombinacija - to vise lici na sastanak sa nepoznatom osobom dok istovremeno nemate pojma ni ko ce vam sve doci u goste ni koliko ce se uopste "gostiju" pojaviti na kraju. * Sada i nesto o ponasanju i nastupu medjunarodnih vojnih snaga: prema slovu Sporazuma one nisu odgovorne za bilo kakvu stetu na javnoj ili na privatnoj imovini koju ce napraviti u obavljanju svojih duznosti; NATO ce biti izuzet od BILO KAKVOG zakonskog postupka i "bez obzira na okolnosti i bilo kada, bice izvan pravne nadleznosti bilo koje od Strana." Sebi su osigurali punu slobodu i nicim ometano kretanje i pristup po svim delovima SRJ ukljucujuci i njen vazdusni prostor i njene teritorijalne vode." * Za razliku od UN-a ma gde da je bio, NATO zemlji domacinu nece placati bas nista. Bice oslobodjen carina i poreza i nece placati nikakve naknade za vazdusnu i drugu plovidbu, sletanje, uzletanje, itd. Strane se obavezuju da ce NATO-u obezbediti, potpuno besplatno, sve javne sluzbe i instalacije za koje NATO odredi da su mu neophodne da se pripremi i da izvede svoje operacije. * Na kraju, ko je taj ko treba da potpise ovaj Sporazum? Predstavnik Srbije, predstavnik SRJ i "predstavnik Kosova." S obzirom na sastav delegacija oko pregovarackog stola to znaci da ce vojni i civilni predstavnici jedino kosovskih Albanaca - i nijedne druge nacionalna zajednica te pokrajine - potpisati Sporazum o zajednickoj buducnosti.
Go to http://www.transnational.org, "Highlight" or "Links" to find the Kosovo Interim Agreement!
© TFF 1999
• You are welcome to re-print, copy, archive, quote from or re-post this item, but please retain the source. • TFF's website has all the relevant links to Iraq, the Balkans, including media there + peace research, and non-violence • Teacher, activist, journalist?? You'll always find something interesting at TFF. • Get your daily global news from the leading media on TFF's site, all in one place.
 |
